 |
| The Ría de Arousa (Pontevedra) |
PRAVI SE DA JE BOL/BOL KOJI ZAISTA OSEĆA
Izgledam kao neko ko voli
Stvari koje ne volim.
Ceo svet priča
Zatvorenih usta.
Kao i ovo.
Zidovi pećine gde neko, pre hiljadu godina,
Ukalja čistotu kamena.
Novčići, naizmenična struja,
Devojčica rođena sa genima lepote,
Sva osuta kompleksima.
Kao orgazam Hedi Lamar, kao oči NikoleTesle.
Zemlja u kojoj ne postojati,
već samo
tako izgledati.
Isukati rukavice, dodati so, najprestižnija
Od svih škola sinhronizacije.
Kapital je košmar
u kom smo zarobljeni u sopstvenoj simbolici.
Najbolje ulepšava:
Pogrebna šminka.
Godine rada pretvorene u komad granita na konju.
Industrija bede, volfram u baštama.
Kao usplamsalo telo koje zna,
samo se pravi.
Jeftine veštačke trepavice, slika
Istovetna samoj sebi.
Kao politička poezija pobrkana
sa selfijem ispred ogledala.
Metonimija zla,
Izvrnut pravilnik.
Inscenacija, meni, požar nestepenice za beg od vatrenog govora.
Nešto čemu raste vazdušno korenje
i žudi da se vrati u zemlju čim prođe neko vreme kako je izbilo na svetlost dana;
kao oči krompira.
Pesmin pogled je isto takav,
Redovi mrava radnika
spljošteni da zauvek ostanu,
ostaci pokreta
što liče
na nešto drugo.
prevod: Jelena Vrangelovski
